STRIPSKE KRITIKE: PRVIH 15 GODINA
Autor: Živojin Tamburić
Predgovori: Predrag Đurić, Vasa Pavković, Ilija Bakić
Edicija: Osvrti #4
Format: 165x235mm (B5)
Povez: Meki, broširano
Broj strana: 134 (kolor)
Godina izdanja: 2020
ISBN: 978-86-80306-18-6
Cena papirne knjige: 1400,00 din
Cena PDF knjige: 350,00 din
Kratak sadržaj:
U ovoj knjizi dat je izbor od 25 kritičkih osvrta Živojina Tamburića na umetnost koja ga je omađijala od ranog detinjstva. Uvršteni su takođe predgovori Đurića, Pavkovića i Bakića i bibliografija knjiga koje je Tamburić izdao na srpskom i engleskom jeziku.
Prvih 20 strana knjige:
201206_STRIPSKE KRITIKE_ebook_prvih 20 s[...]
Adobe Acrobat document [1.2 MB]
Adobe Acrobat document [1.2 MB]
DRUGI O KNJIZI
KOMENTAR ČITAOCA:
Tekst „Da li su stripovi dobri za decu?“ sam dva puta pročitao. Podelio si sa svima toliko ličnih utisaka. Prelepo. Hvala ti
.
Vlada Topolovački,
stripski kolekcionar i istoričar, april 2021.
DNEVNIK, Novi Sad:
Hrabro i argumentovano na strani stripa
Osnovna pitanja kojima se segmenti „Stripskih kritika“ bave u rasponu su od znalačkih, instruktivnih pregleda i panorama (npr. engleske ili balkanske strip scene), preko
sintetičkih i analitičkih tekstova o opusima pojedinih autora ili o njihovim albumima/serijalima autora sa naših (nekadašnjih i sadašnjih) prostora (Maurović, Bednjanec,
Kordej, Oljača, Kerac, Wostok...) i nespornih veličina evropskog i engleskog stripa (Berardi/Milaco, Prat, Prado, Munjoz, Talbot...) do
razmatranja teorijskih pitanja (sa praktičnim posledicama) kakva su da li su stripovi dobri za decu ili koje su bitne odlike stripovskog pripovedanja. Ono što, uz obilje informacija i podataka, imponuje jesu Tamburićevo duboko i strasno doživljavanje strip priča te vispreni, precizni zaključci i stavovi o njima, izrečeni jasno i bez mistifikacija, a to je definitivno posledica širokog poznavanja predmetne teme i njenog
dubokog promišljanja, za šta su sposobne samo kompletne autorativne stvaralačke ličnosti.
Ilija Bakić, april 2021.
KOMENTAR ČITAOCA:
Tekstovi su jednostavni,
informativni i lako čitljivi, a opet se vidi koliko autor voli stripove. Za onu većinu stripova na koje se tekstovi odnose, a koju sam pročitala, bili su ugodan podsjetnik, a zainteresirali su me za
one koje još nisam. Tako da su tekstovi, pretpostavljam, ostvarili svoj cilj.
Korana Matetić, Rijeka, februar 2021.
KOMENTAR ČITAOCA:
Veoma mi je bio koristan
tekst pod nazivom “Fascinatna stripska umetnost” u kojem ste, pored ostalog, nabrojali neke od vrednih naslova iz savremene stripske produkcije. Moguće je da ću, u nekom svom budućem
antropološkom osvrtu na temu stripa, i sam analitički da se pozabavim pojedinim među tim naslovima, jer oni govore o društveno relevantnim i aktuelnim temama o kojima bi društveni teoritičari, pa
među njima i antropolozi, trebalo češće da iznose svoj sud.
Miloš Zarić, antropolog, januar 2021.
IZ KNJIGE:
Srpski strip – u izdavačkom, a naročito u teorijskom pogledu – traje kao niz savesnih i odgovornih pojedinačnih poduhvata. A pošto je strip još uvek nevalidno
procenjivan kod nas, svojim radom Živojin Tamburić svakako predstavlja jedan od stubova srpske kulturne samosvesti. On živi u simbiozi sa stripom, gradeći tiho i otmeno merodavnu instituciju grafičke
naracije.
Zoran Penevski, pisac i stripski esejista
Mirnim tonom, tako karakterističnim za Žiku Tamburića i kada se usmeno izražava, on staloženo razlaže i koncizno analizira stripska dela, ali i svoj „nezaboravni
emotivni šok“ polaganog zaljubljivanja u medij stripa, koji ga je motivisao za izdavačku i kritičarsku avanturu u koju se upustio, pored svoje inžinjerske karijere. Ako bih sa četiri reči pokušao da
opišem njegov odnos prema stripu, to bi bilo: tiha voda breg roni.
Zoran Đukanović, esejista kulture i medija
Print 