Kratak sadržaj:

Stripovi Bogičevića iz šezdesetih godina prošlog veka, nastavljaju da budu zanimljivi i danas. Radi se o realističkoj vizuelizaciji, na tragu najboljih majstora tog pravca kao sto su Hal Foster i naročito Aleks Rejmond, sa pozitivnim likovima kao nosiocima avanturističke radnje. Dešavanja su iz junačke prošlosti naroda na Balkanu i mada su stripovi bili originalno namenjeni čitaocima škoskog uzrasta, pokazalo se da čitaoci bilo kog životnog doba mogu da uživaju u ovim pričama.  

Prvih 40 strana knjige:

DNEVNIK:

MLADI AKANT PROTIV HORDE KUBLAJ KANA

Srpski strip imao je, do sada, četiri velike plime: prvu između dva svetska rata kada je strip kao medij, u staroj Jugoslaviji, počeo da osvaja štampu, a paralelno za „uvezenim“ stripovima stvarani su i kvalitetni, originalni domaći stripovi (mnogi aktivni autori bili su emigranti iz carske Rusije); druga se plima, u „novoj“ Jugoslaviji, izdiže polovinom šezdesetih godina prošlog veka sa legendarnom edicijom „Nikad robom“ i pratećim školskim listovima izdavača „Dečjih novima“ iz Gornjeg Milanovca.

Dve decenije kasnije, posle aktivnosti grupe „Novi kvadrat“, izdigla se treća plima mladih strip autora okupljenih oko nekoliko izdanja „JU strip“, „Naš strip“, „Stripoteke“. Raspad SFRJ doneo je kraj klasične strip scene i pojavu jakog andergraund stripa. Istraživanje istorije domaćeg stripa nije sistematsko i svodi se na delanje pojedinaca, bez podrške institucija; zahvaljući tim naporima prva strip plima koliko-toliko je poznata i sistematizovana, dok su strip aktivnosti iz 1960-tih i kasnijih godina slabije proučavane. Otuda je pojava knjige „Stripovi iz Nikad robom (1963-1966)“ Radivoja Bogičevića (izdavač beogradski Omnibus) i te kako bitna sa strip istoriografiju.

ILIJA BAKIĆ, 22. avgust 2014. 

Objavljeno i na sajtu: www.dnevnik.rs

IZ KNJIGE:

Akanta sam radio spontano, poletno i lako. Bez ikakve prisile volje, gotovo nesvesno, kao što nisam svestan svog disanja ili načina na koji uspravno hodam.

RADIVOJ BOGIČEVIĆ

Aktuelni uspesi naših crtača u svetu, ne bi mogli biti zamislivi da se nisu 1963. i 1964. godine pojavile sveščice edicije Nikad robom i da u njima otpočetka istaknuto mesto nije zauzeo majstor stripske umetnosti Radivoj Bogičević.

VASA PAVKOVIĆ

Čini se, da je mogao žmureći da nacrta konja u bilo kom skraćenju ili pokretu: hodu, kasu, galopu...

ZDRAVKO ZUPAN